Žarko Korać: Ne baveći se funkcionalnošću države BiH Zapad pomaže Vučiću u politici protiv nje

Dr. Žarko Korać: Teze za sesiju “Srbija i regionalna stabilnost”, Sarajevo, 14. Jun 2020. Godine

1 Predstojeći izbori u Srbiji neće ništa bitno promeniti, vlast će ostati ista.

2 Zbog smanjenja cenzusa za ulazak u parlament sa 5% na 3% jedino je neizvesno koja će još politička grupacija postati parlamentarna.

3 Ideja opozicije o bojkotu izbora je propala jer je više stranaka odustalo od bojkota i svakako će nakon izbora opozicija morati dobro da razmisli o svojoj budućnosti.

4. Sem veoma opravdane kritike političkog ponašanja Vučićeve Srpske Napredne Stranke (stanje u medijima, kriminalizacija opozicije, brojne finansijske afere koje su zataškane ) opozicija nije iznela nikakve stvarne političke ideje a deo nje je čak više nacionalistički od Vučića.

5. Vučić će nastaviti istu spoljnu i unutrasnju politiku smatrajući da je dobio podršku na izbotima za njeno sprovodjenje.

6. Prvi veliki politički pritisak neposredno posle izbora biće da se nastave prekinuti pregovori Beograda i Prištine. Zapad, pre svega SAD, žele da iskoriste pad Kurtijeve vlade da ako je moguće što pre postignu neko političko rešenje. U ovom trenutku ne postoji saglasnost EU i SAD kakvo bi to rešenje moglo biti.

Za razliku od EU, SAD ne isključuju izvesnu teritorijalnu razmenu.

7. Odnosi sa Crnom Gorom će nastaviti da se gotovo dramatično pogoršavaju. SPC uz ogromnu medijsku podršku iz Beograda želi da zadrži iste monopolske pozicije u Crnoj Gori koje joj novi zakon o veri u velikoj meri ograničava. To nije samo sukob oko vlasništva nad verskim objektima u Crnoj Gori, već i oko uloge SPC u Crnoj Gori. I pre donosenja ovog zakona SPC je preko mitropolita Amfilohija Radovića sasvim otvoreno politički nastupala i učestvovala u organizaciji političkih skupova protiv sadašnje vlasti u Crnoj Gori. Ona je stožer antiđukanovićevskih snaga u Crnoj Gori i, u poslednje vreme, i snaga koje traže reviziju statusa Crne Gore kao samostalne države.

8. Politika prema BiH se neće menjati. Ona se svodi na verbalnu podršku Dejtonskom sporazumu i potpuno nekritičku podršku Miloradu Dodiku bez i jedne kritike njegovih izjava da je BiH privremena država i da će Republika Srpska pre ili kasnije doneti odluku o prisajedinjenju Srbiji.

Činjenica da se Zapad ne bavi previše BiH kao državom i njenom unutrašnjom funkcionalnošću pomaže Vučiću u ovoj politici. S druge strane Rusija je zadovoljna da je mogući ulaz BiH u NATO blokiran od Republike Srpske.

9. Srbija je veoma usporila svoje pregovore oko ulaska u EU. Sve manje poglavlja se otvara i očigledno je da to nije prioritet Vučićeve vlasti. On se oslanja na kineske zajmove za proširenje putne infrastrulture i pokušava da nabavkama ruskog naoružanja održi sliku vojne neutralnosti.

10. Vučić je vratio u javni život skoro sve saradnike Miloševićevog režima i on pokušava da se predstavi kao “racionalni nacionalista” koji čuva osnovne ideje Miloševićevog političkog projekta za vreme kada će moći da se realizuju. To izaziva ozbiljne tenzije u regionu, pre svega u BiH i Crnoj Gori ali delimično i u Hrvatskoj. Vučićeva Srbija nije izvor regionalne stabilnosti. Ona je uprkos javnim izjavama i dalje država koja iz svog potpunog vojnog i političkog poraza devedesetih godina nije izvukla ni jednu pouku.

Žarko Korać