Enes Čengić:Treba li Bosna i Hercegovina velike privredne sisteme? (Sažetak)

Enes Čengić

Enes Čengić, direktor Energoinvesta d. d. – Sarajevo

Uvodničar na sesiji Kruga 99, Sarajevo, 21. decembar 2014.

 

Dok je Bosna i Hercegovina imala velike kompanije, bila je i ekonomski jaka. BiH je pred rat, po strukturi privrede, bila srednje razvijena zemlja. Prije rata učešće industrije u bruto društvenom proizvodu bilo preko 42 odsto, što znači da smo mi bili industrijska zemlja, a veliki privredni sistemi u prijeratnoj BiH poput „Energoinvesta“, „Famosa“ i „Šipada“, predstavljali su izvoznu snagu ne samo BiH već i tadašnje Jugoslavije. Danas uvozimo tri puta više vrijednosti nego što izvozimo i to je svakako jedan od pokazatelja kakva je privreda ove zemlje, a politička rascjepkanost i nemogućnost poslovanja po principu ekonomskih regija dodatno nas stavlja u negativan položaj u odnosu na druge. Kad su nestali veliki sistemi, nas su poklopile inostrane firme, a država nije imala mehanizme zaštite domaćih firmi, pa su nam nakon rata nametnuti trendovi i reforme, uz privatizaciju, koji su išli ka gušenju velikih kompanija i stvaranje naše privede ovisnom. Ta ovisnost je za privredu postala još izraženijom kada su strane banke poklopile naš kompletan finansijski sektor.

Ukoliko se sada ne počne sa privrednim reformama, koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, BiH bi trebalo najmanje 10 do 15 godina da dođe do nivoa iz 1992. u pokazateljima ekonomskog i privrednog razvoja. Ali mi moramo biti brži. Kako? Samo veliki mogu zaštiti male. Današnji Energoinvest ima oko 670 ljudi, to je po nekakvim pokazateljima srednje preduzeće, međutim mi smo zbog svog imena, brenda, tradicije, još uvijek na nekim tržištima prihvaćeni kao svjetska, renomirana kompanija. Ovoj državi su potrebni veliki privredni sistemi, zasnovani na tržišnoj privredni i konkurentnosti, a vidim da najviše potencijala imamo u energetici, automobilskoj industriji, građevninarstvu, drvnoj industriji i proizvodnji hrane. Imamo izvanredne i turističke potencijale.

Agencija za statistiku BiH dala je podatak da velika preduzeća u BiH, iz sektora industrijskih djelatnosti, stvaraju čak 40 odsto ukupnog prometa i zapošljavaju 46 odsto radnika, iako u zemlji egzistira njih svega dva odsto. Taj procenat mora biti znatno veći.

Velike kompanije pokreću privredu. Uz to, moramo ojačati vlastite finanijske kapacitete i stvoriti fondove koji će pratiti privredu na međunarodnim i domaćim tržišnim „utakmicama“. Da li putem IGA-e ili Razvojne banke, ili osnivanjem zasebnog fonda za podršku privredi, ali mi moramo imati snažnu finansijsku podršku, jer bez nje smo itekako ranjivi.

About The Author